Article on other languages:
- تصلب_الأنسجة_المتعدد
- Множествена_склероза
- Esclerosi_múltiple
- Roztroušená_skleróza
- Multipel_sklerose
- Multiple_Sklerose
- Πολλαπλή_σκλήρυνση
- Multiple_sclerosis
- Multloka_sklerozo
- Esclerosis_múltiple
- Multiipelskleroos
- Esklerosi_anizkoitz
- اسکلروز_چندگانه
- MS-tauti
- Sclérose_en_plaques
- טרשת_נפוצה
- Sclerosis_multiplex
- Sklerosis_ganda
- Sclerosi_multipla
- 多発性硬化症
- Skleroza_enîfireh
- Išsėtinė_sklerozė
- Izkaisītā_skleroze
- Multiple_sclerose
- Multippel_sklerose
- Stwardnienie_rozsiane
- Esclerose_múltipla
- Рассеянный_склероз
- Multiple_skleroza
- Multipel_skleros
- Multipl_skleroz
- Розсіяний_склероз
- 多发性硬化症
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
Multipla skleroza (MS) je neurodegenerativno oboljenje koje prvenstveno zahvata belu masu centralnog nervnog sistema. Multipla skleroza zahvata aksone, dugačke produžetke nervne ćelije - pojedini delovi mijelinskog omotača aksona upalno reaguju i propadaju. Stoga se multipla skleroza smatra upalnom, demijelinizirajućom bolešću. Kad je određeni deo mijelinskog omotača upaljen i oštećen, prenošenje impulsa kroz akson je poremećeno, usporeno, isprekidano zbog čega poruke iz mozga dolaze na cilj sa zakašnjenjem, pogrešno ili ih uopšte nema. Od multiple skleroze u svetskoj populaciji boluje oko 1 milion ljudi i to uglavnom u razvijenim zemljama.
Садржај |
Etiologija
Smatra se da u osnovi ovog oboljenja leži interakcija između genetskih faktora i faktora sredine, međutim ni jedni ni drugi nisu jasno definisani. Mnogi istraživači smatraju da je multipla skleroza autoimuno oboljenje u kojem organizam, preko imunskog sistema, stvara odbrambene mehanizme protiv vlastitog tkiva. U slučaju multiple skleroze to je mijelin, a „okidački" sredinski faktor mogao bi biti virus.
Razvoj bolesti i dijagnostika
Kod većine obolelih od multiple skleroze prvi simptomi se javljaju između dvadesete i četrdeset pete godine života. Bolest se retko otkrije u uzrastu pre petnaeste godine, a njeno pojavljivanje nakon pedeset pete godine je izuzetno retko. Žene obolevaju dva puta češće od muškaraca. Učestalost bolesti varira u različitim krajevima sveta, pa čak i unutar jedne zemlje. Multipla skleroza je pet puta više zastupljena u klimatskim uslovima koji se nalaze u severnim delovima Sjedinjenih Američkih Država, Kanadi i Evropi nego u tropskim regijama i na Dalekom Istoku. Neke studije pokazuju da osoba, koja se preselila iz područja visokog rizika u područje niskog rizika tj. tropsko, pre 15-te godine smanjuje rizik da oboli od multiple skleroze, i obrnuto. Ovo otkriće pokazuje veliku ulogu činilaca okoline na razvoj multiple skleroze. Druge studije upućuju na to, da nepoznati geografski ili klimatski faktori mogu zapravo biti stvar genetske predispozicije i reflektuju rasne i etničke faktore osetljivosti.
Iako MS nije nasledna bolest, postoji određena nasledna sklonost ka razvijanju bolesti. Ako među najbližim srodnicima ima obolelog od ove bolesti, osoba poseduje 1-3% verovatnoće za dobijanje bolesti. Kod jednojajčanih blizanaca, verovatnoća da i drugi dobije multiplu sklerozu je oko 30%. Kod dvojajčanih blizanaca ta verovatnoća je oko 4%. Činjenica da jednojajčani blizanci ne obojevaju u 100% slučajeva, pokazuje da bolest nije isključivo genetski uslovljena.
Početni simptomi multiple skleroze često su dupli vid, mešanje crvene i zelene boje ili čak slepoća na jedno oko. Neobjašnjivi vidni problemi obično se poboljšavaju u višim stadijumima bolesti. Većina pacijenata sa multiplom sklerozom ima iskustvo sa slabošću mišića u ekstremitetima i teškoću sa koordinacijom i ravnotežom u toku bolesti. Umor može biti izazvan fizičkom iscrpljenošću a popravlja se odmorom, ili može poprimiti formu stalnog umora. Mnogi bolesnici imaju simptome kao što su neosetljivost, svrab kože, trnci; neuobičajeno neki mogu osećati bolove. Teškoće govora, tremor i vrtoglavica su česte pritužbe. Oko polovice ljudi sa multiplom sklerozom ima kognitivne teškoće poput: koncentracije, pažnje, pamćenja, teškoće prosuđivanja ali takvi simptomi su često blagi i obično se previđaju (zanemaruju). Depresija koja je povezana sa kognitivnim problemima drugo je zajedničko obeležje obolelih od multiple skleroze. Oko 10% pacijenata pati od težih psiholoških poremećaja. Kod 60% obolelih toplina može uzrokovati privremeno pogoršanje mnogih simptoma multiple skleroze. U tim slučajevima smanjenje topline eliminiše probleme. Zbog toga plivanje može biti dobro za ljude s multiplom sklerozom.
Simptomi multiple skleroze zavise od mesta zahvaćanja i jačine upale mijelinske ovojnice aksona. To je razlog zbog čega su simptomi multiple skleroze toliko različiti i zašto ih je teško predvideti. Budući da mozak i kičmena moždina imaju velik rezervni kapacitet, mnoga područja upale mijelinskog omotača neće dati nikakvih simptoma. Na mestima nestanka mijelinskog omotača nastaju ožiljci koji se nazivaju skleroza, plak ili lezija.
Tok bolesti je raznolik i nepredvidiv. Karakterišu ga izmene egzacerbacije (faza pogoršanja) i remisije (faza smirenja) bolesti. U početku remisije mogu trajati mesecima i godinama, čak i više od 10 god. Kod bolesnika koji imaju česte napade bolesti, pogotovo ako bolest počne u srednjim godinama, tok može biti izrazito ubrzan i u kratkom roku dovesti do razvoja invalidnosti. Oštećenja u mozgu i kičmenoj moždini mogu se videti na CT (kompjuterska tomografija) snimkama s kontrastom, a najosetljivija dijagnostička pretraga na kojoj se mogu vidjeti plakovi demijelinizacije je MRI (magnetska rezonanca).
Tipovi bolesti
Postoje tri osnovna tipa multipla skleroze, i to:
- Benigna multipla skleroza karakteriše se malom nesposobnošću mnogo godina posle dijagnoze ili vrlo sporom akumulacijom nesposobnosti kroz vreme;
- Relapsirajuće - remitujuća multipla skleroza (pogoršanje–poboljšanje) - kod ovog tipa multiple skleroze ljudi pokazuju simptome bolesti, ali izgleda da se oporavljaju. Posle nekog vremena, simptomi se ponovo javljaju. Ciklus od sipmptoma do oporavka se nastavlja tokom vremena. Ovo je najuobičajeniji tip multiple skleroze.
- Hronično progresivna multipla skleroza, kod koje postoji kontinuirana progresija bolesti s kratkim razdobljima poboljšanja ili stabilizacije.
Terapija
Za sada nema leka za multiplu sklerozu. Mnogi pacijenti mogu živeti i bez terapije, zavisno od toka bolesti. Neki lekovi imaju loše popratne pojave i rizike (prvenstveno kortikosteroidi). Prirodno pojavljivanje spontanih remisija (povlačenja simptoma) otežava utvrđivanje terapeutskih efekata eksperimentalnih tretmana; ipak uz pomoć magnetne rezonance moguće je zabeležiti razvoj lezija što naučnicima omogućava određivanje terapije. Donedavno većina lekara koristila je u tretiranju multiple skleroze steroide koji poseduju protiv-upalna svojstva. Momentalno terapija koja najviše deluje je beta interferon. Ova terapija deluje tako što smanjuje broj relapsa (pogoršanja) i time usporava progresiju bolesti. Ako se relaps ipak pojavi, on je kraći i slabiji. Osim toga, magnetna rezonanca pokazuje da beta interferon smanjuje broj lezija. Konstantno se ispituju novi lekovi za lečenje multiple skleroze.
