Article on other languages:
- مغطاة_البذور
- Покритосеменни
- Magnoliofití
- Krytosemenné
- Planhigyn_blodeuol
- Dækfrøede_planter
- Bedecktsamer
- Αγγειόσπερμο
- Flowering_plant
- Angiospermoj
- Magnoliophyta
- Katteseemnetaimed
- گیاهان_گلدار
- Koppisiemeniset
- Magnoliophyta
- בעלי_פרחים
- Kritosjemenjače
- Zárvatermők
- Tumbuhan_berbunga
- Dulfrævingar
- 被子植物
- Tetanduran_ngembang
- 속씨식물
- Magnoliophyta
- Bléieplanzen
- Magnolijūnai
- Segsēkļi
- Скриеносемени
- Angiosperma
- Bedektzadigen
- Dekkfrøede_planter
- Magnoliophyta
- Okrytonasienne
- Angiosperma
- Qatasqa_muruyuq
- Magnoliophyta
- Цветковые_растения
- Magnoliophyta
- Skrivenosemenice
- Flowering_plant
- Kritosemenke
- Скривеносеменице
- Gömfröväxter
- பூக்கும்_தாவரம்
- พืชดอก
- ʻakau_matala
- Kapalı_tohumlular
- Покритонасінні
- پھولدار_پودے
- Thực_vật_có_hoa
- 被子植物門
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
| Magnoliophyta (скривеносеменице) Историја групе: касна Јура - данас |
||||
|---|---|---|---|---|
 цвет нарциса (монокотила)
 ружа (дикотила)
|
||||
| Систематика | ||||
|
||||
| традиционалне класе: | ||||
|
Magnoliopsida - дикотиледоне биљке |
||||
| Екологија таксона |
Скривеносеменице (Magnoliophyta, Angiospermae) су највећа група зелених копнених биљака и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих семе налази унутар плода.
Садржај |
Опште карактеристике скривеносеменица
Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од око 1mm (плутајућа биљка Wolffia) до преко 80m (нпр. неки представници рода Eucaliptus). Скривеносеменице могу живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских (екваторијалних) кишних шума. Већина води самосталан живот и исхрањује се процесом фотосинтезе, али постоје и паразитске и сапрофитске форме. Значај скривеносеменица за копнене екосистеме је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине највећу биомасу у екосистему и својим изгледом и бројношћу одређују изглед и структуру екосистема. Значај за човека је такође велик, јер скоро све биљке које човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња припадају скривеносеменицама.
Порекло, филогенија и систематика скривеносеменица
Порекло скривеносеменица од велике групе голосеменица (изумрлих и савремених) још увек није разјашњено у потпуности. Бројна су питања на која ту треба пронаћи одговор, а једно од њих је и настанак хермафродитног цвета скривеносеменица. Скривеносеменице су вероватно настале током мезозоика - постоје фосилни остаци из периода Креде, али се претпоставља да су оне постојале и раније, у Тријасу и Јури.
Велику разноврсност скривеносеменица ботаничари покушавају систематизовати у природне и сродничке групе, да би се открили путеви филогеније Magnoliophyta. Традиционално, група скривеносеменице (Magnoliophyta) има таксономски статус раздела, и дели се на две велике подгрупе (класе) - дикотиледоне биљке (Magnoliopsida, Dicotyledoneae) и монокотиледоне биљке (Liliopsida, Monocotyledoneae). Основне разлике између ове две класе су:
| карактеристика | дикотиледоне биљке | монокотиледоне биљке |
|---|---|---|
| број котиледона | 2 | 1 |
| број цветних делова | 4-5 | 3 |
| полен | у основи триколпатни | у основи моноколпатни |
| нерватура листа | мрежаста | паралелна |
| право секундарно дебљање | присутно | одсутно |
Монокотиледоне биљке сматрају се изведенијима и филогенетски млађима, а постоји читав низ група дикотиледоних биљака са појединим карактеристикама монокотиледоних. Савремени развој метода систематике омогућио нам је дубљи увид у филогенетске односе међу скривеносеменицама, и данас се за најпримитивнију групу сматрају неки тропски представници, фамилије Amborellaceae, Nymphaeaceae, Austrobaileyaceae и друге њима сродне фамилије. Оне леже у основи филогенетског стабла скривеносеменица. Мало напреднију групу биљака чине такозвана „стара дрвета" (енг. paleotrees) и „старе зељасте биљке" (енг. paleoherbs). Све наведене групе имају карактеристике и дикотиледоних и монокотиледоних биљака. Тек се преостале групе скривеносеменица у савременој литератури деле на монокотиледоне и „праве дикотиледоне" биљке (енг. eudicots).
Системи класификације скривеносеменица
 |
За више информација погледајте Списак класификационих система биљака |
Спољашње везе
- Angiosperm Phylogeny Group (2003). An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG II. Botanical Journal of the Linnean Society 141: 399-436. Available online.
- Angiosperms – Tree of Life Web Project
- Cronquist, Arthur. (1981) An Integrated System of Classification of Flowering Plants. Columbia Univ. Press, New York.
- Oldest Known Flowering Plants Identified By Genes, William J. Cromie, Harvard Gazette, December 16, 1999.
- Stevens, P.F. (2001 onwards). Angiosperm Phylogeny Website at Missouri Botanical Garden.
- L. Watson and M.J. Dallwitz (1992 onwards). The families of flowering plants: descriptions, illustrations, identification, information retrieval.
