Хималаји

Article on other languages:

• Himalayaberge
• Himalaya
• هيمالايا
• Himalaya
• Himalay_dağları
• Гімалаі
• Хималаи
• হিমালয়_পর্বতমালা
• Himalaji
• Himàlaia
• Himálaj
• Himalaya
• Himalaya
• Himalaya
• Ιμαλάια
• Himalayas
• Himalajo
• Himalaya
• Himaalaja
• Himalaia
• Himalaya
• هیمالیا
• Himalaja
• Himaleia
• Himalaya
• Himalaia
• હિમાલય
• הימלאיה
• हिमालय
• Himalaja
• Himalája
• Pegunungan_Himalaya
• Himalaya
• Himalajafjöll
• Himalaya
• ヒマラヤ山脈
• ჰიმალაი
• Gimalay_tawları
• ಹಿಮಾಲಯ
• 히말라야_산맥
• Himalaia
• Himalaya
• Himalajai
• Himalaji
• Хималаи
• ഹിമാലയം
• Гималайн_нуруу
• हिमालय
• Himalaya
• हिमालय
• हिमालय
• Himalaya
• Himalaya
• Himalaya
• Himalaje
• Himalaia
• Himalaya
• Himalaya
• Гималаи
• हिमालय
• Himalaya
• Himalaja
• Himalaya
• Himaláje
• Himalaja
• Himalajet
• Himalaya
• Himalaya
• இமயமலை
• హిమాలయాలు
• Ҳимолой
• เทือกเขาหิมาลัย
• Himalaya_Dağları
• Гімалаї
• Himalaya
• 喜马拉雅山脉

	del.icio.us
	Digg
	Furl
	Reddit
	Rojo
	Add to OnlyWire

Координате: 28° СГ Ш, 82° ИГД

Хималаји снимљени из свемира

Хималаји су планински венац у Азији, који раздваја Индијски подконтинент од платоа Тибета. На Хималајима се налази највиши планински врх на Земљи Монт Еверест. Хималаји значи "снежно боравиште" на Санскриту ( од hima "снег", и aalaya "боравиште").

Хималаји се пружају кроз пет држава Пакистан, Индија, Кина, Бутан и Непал. Отприлике 750 милиона људи живи у подручју река које извиру на Хималајима, а тај број укључује и Бангладеш.

Географија

Ки манастир на Хималајима.

Хималаји се протежу око 2400 km, од Нанга Парбата у Пакистану на западу до Намче Барва на истоку. Ширина Хималаја је између 250 и 300 km. Венац Хималаја састоји се од три паралелна венца, који се разликују по висини и геолошкој старости. Најмлађи је Подхималајски венац са висином од око 1200 m. Венац се састоји од ерозионог материјала са Хималаја. Паралелно са тим ланцем је ланац Нижи Хималаји који има висину између 2.000 и 5.000 метара. Најсевернији ланац се назива Велики Хималаји и најстарији је од три ланца. Висина му је већа од 6.000 m и ту се налазе многи највиши врхови света, укључујући и три највећа Монт Еверест, К2 и Канченџунга. Већина Непала и Бутана лежи на Хималајима. На Хималајима лежи и већина од индијских држава Џаму и Кашмир, Химачал Прадеш, Утаранчал, Сиким и Аруначал Прадеш, као и пакистанска држава Балтистан. Мали делови Тибета леже на Хималајима. По дефиницији Тибетске висоравни по дефиницији није на Хималајима.

Порекло и раст

Индијска плоча је путовала 6.000 km током 40 до 50 милиона година до судара са евроазијском плочом

Хималаји спадају међу најмлађе планинске ланце на свету. Према модерној теорији тектонике плоча, стварање Хималаја је резултат судара континената или орогеније дуж границе између индо-аустралијске плоче и еуразијске плоче. Судар је започео у горњој креди пре око 70 милиона година, када се индо-аустралијска плоча покретала ка северу брзином од 15 cm годишње и сударила се са еуроазијском плочом. До пре 50 милиона година покретна индо-аустразијска плоча затворила је океан Тетис, чије постојање је било одређено седиментним стенама на океанском дну и вулканима на његовом рубу. Пошто су ти седименти били лагани, они су се набрали у планински ланац. Индо-аустралијска плоча је наставила да се покреће хоризонтално испод тибетске висоравни и те силе су гурале висораван увис. Као резултат тога судара створена је висораван Аракан Јома у Мјанмару и андамани и Никобари.

Индо-аустралијска плоча се још увек креће брзином 67 mm годишње. То доводи до раста Хималаја од 5mm годишње. Покрети индијске плоче чине ово подручје сеизмички активним.

Глечери и речни системи

Хималаји садрже велики број глечера, од којих је посебно познат Сјачен глечер, јер је највећи на свету ван арктичког круга. Неки од најпознатијих глечера су: Ганготри, Јамунотри, Нубра, Биафро, Балторо, Зему и Кумбз. Највиша подручја Хималаја покривена су снегом преко целе године. На Хималајима се налазе извори неколико река, од којих већина формира два поречја.

• Западне реке се комбинују у слив Инда. Инд извире на Тибету и тече кроз Пакистан до Арабијског мора.
• Већина других хималајских река отиче Ганг-Брамапутра сливом. Две главне реке у Ганг и Брамапутра. Ганг извире као Багирати на глечеру Ганготри и тече југоисточно кроз низије северне Индије. Највеће притоке су Алакнанда и Јамуна. Брамапутра извире као Цангпо на западном Тибету, тече источно кроз тибет и западно кроз низије Асама. Ганг и Брамапутра срећу се у Бангладешу и утичу у Бенгалски залив стварајући највећу речну делту на свету.

Већина источних река припада сливу Иравадија, који извире на источном Тибету и тече кроз Мијанмар у Андаманско море. Салвин, Меконг, Јангцекјанг и Хуангхо потичу из делова Тибета, који географски не припада Хималајима. Задњих година научници примећују повећање брзине повлачења глечера, као резултат глобалне промене климе. Тај ефекат има потенцијалну могућност да буде катастрофалан за стотине хиљада људи који током сухе сезоне зависе о рекама, које потичу са глечера.

Језера

На Хималајима се налазе стотине језера. Већина језера су на висинама мањим од 5.000 метара. Што је већа висина језера су мања. Највеће језеро је Пангонг Цо, које се налази на граници индије и кинеског Тибета. Налази се на висини од 4600 метара. Широко је 8 km, а дугачко је 134 km. Планинска језера су настала глечерском активношћу.

Значајни врхови

Спољашње везе

• Настанак Хималаја и великих тектонских подела ((en))
• Геологија Хималајских планина ((en))
• Рођење Хималаја ((en))
• Напомене о формирању Хималаја ((en))