Article on other languages:
- حمض_أميني
- অ্যামিনো_অ্যাসিড
- Aminokiselina
- Aminoàcid
- Aminokyseliny
- Aminosyre
- Aminosäuren
- Αμινοξύ
- Amino_acid
- Aminoacido
- Aminoácido
- Aminohapped
- Aminoazido
- اسیدهای_آمینه
- Aminohappo
- Aminosýra
- Acide_aminé
- Aimínaigéad
- Aminoácido
- חומצת_אמינו
- अमीनो_अम्ल
- Aminokiselina
- Aminosav
- Asam_amino
- Amin-acido
- Amminoacidi
- アミノ酸
- ამინომჟავა
- 아미노산
- Tirşiyên_emînî
- Acidum_aminicum
- Aminosaier
- Aminorūgštis
- Aminoskābes
- Амино_киселина
- Aminozuur
- Aminosyre
- Aminosyre
- Amino-aside
- Aminoacid
- Amino_Acid
- Aminokwasy
- امينو_اسيد
- Aminoácido
- Aminoacizi
- Аминокислоты
- Aminokiselina
- Amino_acid
- Aminokyselina
- Aminokislina
- Aminoacidet
- Аминокиселина
- Asam_amino
- Aminosyra
- அமினோ_அமிலம்
- ఎమైనో_ఆమ్లాలు
- Аминокислота
- กรดอะมิโน
- Aminoasit
- Амінокислоти
- Axít_amin
- Aminozuur
- 氨基酸
 |
del.icio.us |
 |
Digg |
 |
Furl |
 |
|
 |
Rojo |
| Add to OnlyWire |
У хемијском смислу, аминокиселине су једињења која садрже амино групу (-NH2) и карбоксилну групу (-COOH). У састав аминокиселина улазе следећи елементи а то су C, H, N и O. Њихова главна биолошка улога је изградња протеина, мада постоје и аминокиселине које не улазе у састав протеина и називају се непротеинске аминокиселине (нпр. ß-аланин, орнитин и цитрулин). Све аминокиселине које граде протеине су α-аминокиселине пошто су амино и карбоксилне групе везане за исти, α-атом угљеника. Поред амино и карбоксилне групе, структуру аминокиселина одређује и бочни ланац који се назива и остатак и обележава се са R. R-групе садрже карактеристичне особине појединих аминокиселина, и могу их чинити алифатични или ароматични бочни ланци који могу садржати друге реактивне групе, могу бити више или мање поларне, хидрофилне или хидрофобне итд. R-група представља основу за следећу поделу аминокиселина:
Хемијске особине аминокиселина
Како садрже и амино и карбоксилну групу, аминокиселине подлежу готово свим реакцијама карактеристичним за ове класе једињења. Од биохемијског значаја су, пак, примарно реакција изградње пептидних веза, и понашање аминокиселина у различитим кисело-базним срединама.
Представници
- Најједноставнији представник аминокиселина је 2-аминоетанска киселина.
- Аминокиселине са неполарним бочним ланцем: аланин, валин, леуцин, изолеуцин, пролин, фенилаланин, триптофан и метионин
- Аминокиселине са поларним групама у бочном ланцу (-ОН, -ЅН, -CONH2). Ове групе омогућују формирање водоничних веза које су основа за формирање виших облика организације аминокиселина у молекулима протеина. Поседују их: глицин, серин, треонин, цистеин, тирозин, аспарагин, глутамин
- Аминокиселине са негативно наелектрисаним бочним ланцима или киселе аминокиселине: аспарагинска и глутаминска киселина
- Аминокиселине са позитивно наелектрисаним бочним ланцима или базне аминокиселине: лизин, аргинин, хистидин
Једна од основних подела аминокиселина је и на десне и леве аминокиселине а односи се на положај амино групе у односу на остатак ланца.
Најважнија хемијска реакција аминокиселина је формирање пептидне везе која омогућава повезивање две аминокиселине и стварање ланца аминокиселина (пептиди и протеини). Пептидна веза је веза између карбоксилне групе једне аминокиселине и амино групе друге аминокиселине, у којој се атом угљеника карбоксилне групе везује за атом азота уз ослобађање молекула воде.
У састав човековог организма улази укупно 20 аминокиселина. 10 од њих могу да се изграде у самом организму, док је преосталих 10 неопходно унети кроз исхрану. Аминокиселине које човеков организам није у стању да направи, а неопходне су за његово функционисање се називају есенцијалне аминокиселине (у антропоцентричном смислу).